Translate

Претражи овај блог

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Покајање

четвртак, 19. новембар 2015.

Чланице НАТО-а, и остали Европљани, уништили су Либију уз помоћ Сједињених Америчких Држава....

КОЛУМНА НЕДЕЉЕ. - ЕНГЛЕЗ У БЕОГРАДУ. Како је НАТО уништио Либију

Када је Џорџ Буш одлучио да изврши инвазију на Ирак и да промени тамошњи режим, Колин Пауел, тадашњи државни секретар САД, рекао је свом шефу: „Постаћеш поносни власник 25 милиона људи. Поседоваћеш све њихове наде, аспирације и проблеме”
(Д. Стојановић)
Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, рекао је прошле недеље, четири године после смрти пуковника Муамера Гадафија, да НАТО „није завршио посао збацивањем председника Гадафија” и да је сада Алијанса спремна да уложи средства у обуку либијске војске, али и у изградњу владиних институција у тој земљи. И други високи званичници НАТО-а сада отворено признају да је у Либији још тада требало учинити више, како не би постала оно што је данас – само још једна с дугог списка блискоисточних држава које су пропале.
Египатски председник рекао је прошле недеље Дејвиду Камерону у Лондону да би могао да заврши „мисију” коју је започео у Либији како би спречио могућност да та држава постане још једна земља којом ће доминирати исламисти, као што је то случај са Сиријом. Председник Абдел Фатах ал Сиси упозорио је на то да је Либија постала „опасност која прети свима нама”, сугерисао да би Британија и остале чланице НАТО-а требало да „помогну народу Либије и њеној економији” и додао да би „требало стопирати доток средстава и оружја екстремистима”. (Постоји, наравно, у овоме извесна иронија јер је, чим се арапско пролеће проширило на Египат, Хилари Клинтон, тадашња америчка државна секретарка и блиска пријатељица Сузане Мубарак, а садашњи председнички кандидат демократа, схватила да Сједињене Америчке Државе не могу себи да приуште још једну пропалу државу на Блиском истоку и да би, стога, биле сасвим задовољне тиме да допусте да један диктатор замени другог зарад стабилности.
Обама, нобеловац и миротворац, накнадно се сложио с овим виђењем Клинтонове, али је био довољно уздрман догађајима на другим странама да препозна шта је реалполитик, упркос сопственој идеалистичкој реторици. САД, Француска и остали у међувремену су зарадили богатство продајући оружје том пријатељском диктатору.
Боље икад него никад? Не бих се сложио. За Либију је већ прекасно и за народ те земље који пати. Чланице НАТО-а, и остали Европљани, уништили су Либију уз помоћ Сједињених Америчких Држава. У циничној и мало је рећи непоштеној злоупотреби доктрине Уједињених нација о праву на одбрану убедили су Савет безбедности Уједињених нација да допусти ограничену војну интервенцију у Либији, која се заснивала на тврдњама о „геноциду” који против свог народа спроводи председник Гадафи. Чињеница да је Гадафијево тело пронађено неколико недеља касније, у јарку поред пута, није изненадила многе од нас. Даунинг стрит и остали у НАТО-у надали су се да ће „лаган” (петпарачки) приступ упалити у Либији након Гадафија, имајући у виду релативан успех кампање за његово свргавање, коју је предводио НАТО. Тај приступ показао се као неуспешан.
Осим тога, судећи према британским безбедњацима, Либија је постала примарни извор илегалног оружја. То оружје потпаљује хаос у 14 земаља, укључујући Сомалију, Централноафричку Републику, Нигерију и Нигер. Катар помаже у транспорту либијског оружја у Сирију, где руско оружје које је купио Гадафијев режим завршава у рукама исламских фундаменталиста и побуњеника.
Кад је Џорџ Буш одлучио да изврши инвазију на Ирак и промени тамошњи режим, Колин Пауел, тадашњи државни секретар САД, рекао је свом шефу: „Постаћеш поносни власник 25 милиона људи. Поседоваћеш све њихове наде, аспирације и проблеме”. Ипак, педантно састављене планове за период после инвазије, које су припремиле Уједињене нације и амерички Стејт департмент, поцепао је Доналд Рамсфелд, секретар одбране, који је више волео да „нема план”.
Авганистан је потпуна пропаст, а постаје још горе. Ирак се једва држи као самостална држава, Либија је пропао случај. Сирија се урушила.
Збркана и наизглед бесциљна интервенција НАТО држава и осталих дозволила је континуирано и свакодневно разарање и уништавање једне чудесне земље и народа. То што нико није разумео и прихватио чињеницу да су сиријски диктатор, био он монструм или не, и његов евентуални легитимни заменик морали да буду део неког мировног процеса довело је до тога да ће бити тешко тамошњи покољ привести крају.
НАТО, Сједињене Америчке Државе и њихови остали савезници „увалили су нас у ову збрку” будући да нису успели да схвате да мир не може бити ни саграђен ни одржан на бази војног плана који је развенчан од било какве политичке или економске стратегије. Без ових претпоставки, међународна интервенција неће успети. У земљама побуњеним као што је то Авганистан порука „непријатеља” запањујуће је једноставна: „Ови странци ће отићи. Ми ћемо остати. Држите се нас, ми смо вама будућност”.
Наш једини одговор морао би да буде такав да народу пружи реалан избор – створити сигуран и одржив економски и политички темељ на којем је, уз нашу сталну помоћ, могуће саградити бољу будућност и праву алтернативу. Укратко, можда је река избеглица која тече Европом помогла политичарима и војницима да увиде сопствени неуспех, да размисле о последицама њиховог интернационалног авантуризма, који је изазвао највећу миграцију народа од 1945, и да би, уместо што очекују захвалност за то што те избеглице, који долазе углавном из Сирије, Ирака, Авганистана и Либије, великодушно примају, требало да се осете посрамљеним за метке које су с намером испалили а који су покренули целу лавину.
Аутор је бивши помоћник генералног секретара Уједињених нација
Џулијан Харстон објављено: 15.11.2015.  у Политици
Prasumska veverica | 16/11/2015 14:08
Musolini je proizvod EUrope i EUropskih fasista. Srbi su bili zrtve Musolinijeve ideologije, kako pre 75 godina tako i danas. Mosolinijeva i Hitlerova ideologija je za mrcine koje misle da je ovo danas Evropa po meri coveka i injegovih sloboda. Gadafi je bio galantni gospodin za mrcine koji unistise Libiju.
milka rajin | 16/11/2015 14:18
One su bile uspešne zbog nafte, ako im oduzmeš naftu, ne postoji obuka da postanu uspešni.
Gastarbeiter Analiticar | 19/11/2015 10:59
Nije upitnobda diktatori poput Sadama ,Gadafija,Mubarak &co Jakob preterivali sa terorom na svojim ziteljima ali sa druge strane bez cvrste ruke dicipliranje Arabskih zemalja(plemena) nije bi. moguce!To su vec svoje vrema uvidili Englezi,Francuzi podelivsi medjusobno Arabski svet!Da tamo nema nafte oni bi jos danas miroljubivo jahali deve i magarce bez uplitanje svet.sile!Drugim rjecima umesto likvidacije trebalo je malo tih diktatora "upametiti"i prepustiti da oni dalje drze red u tim oblastima!Sada vrag odnio salu!( i to gadno!)

среда, 11. новембар 2015.

ЗА, ПРОТИВ, и УЗДРЖАНИ, И...

ДОГАЂАЈИ ДАНА  Ко је како гласао у Унеску

 БЕОГРАД – Овако су данас гласале чланице UNESCO о захтеву за пријем Косова у ту организацију:
Државе које су гласале против пријема Косова у UNESKO: Јужна Африка, Ангола, Аргентина, Јерменија, Белорусија, Боливија, Боцвана, Бразил, Чиле, Кина, Кипар, Конго, Куба, Еквадор, Еритреја, Шпанија, Етиопија, Руска Федерација, Грузија, Гватемала, Екваторијална Гвинеја, Индија, Индонезија, Казакхстан, Киргистан, Либан, Мароко, Маурицијус, Мозамбик, Мексико, Мијанмар, Намибија, Никарагва, Уганда, Палестина, Парагвај, Филипини, Сирија, Молдавија, Демократска Република Конго, Народна Демократска Република Лаос, Народна Демократска Република Кореја, Република Србија, Словачка, Јужни Судан, Шри Ланка, Суринам, Уругвај, Венецуела и Зимбабве.
Државе које су гласале за пријем Косова у UNESCO: Авганистан, Албанија, Немачка, Андора, Саудијска Арабија, Аустралија, Аустрија, Бахами, Бахреин, Белгија, Белизе, Бенин, Брунеј Дарусалам, Бугарска, Буркина Фасо, Канада, Костарика, Обала Слоноваче, Хрватска, Данска, Џибути, Ел Салвадор, Уједињени Арапски Емирати, Естонија, Македонија, Фиџи, Финска, Француска, Габон, Гамбија, Гама, Гренада, Гвинеја, Гвајана, Хаити, Хондурас, Мађарска, Кукова Острва, Соломонска Острва, Ирска, Исланд, Италија, Јордан, Кувајт, Лесото, Летонија, Либерија, Либија, Литванија, Луксембург, Малезија, Малави, Малта, Монако, Црна Гора, Науру, Нигер, Норвешка, Нови Зеланд, Оман, Пакистан, Палаос, Панама, Папа Нова Гвинеја, Холандија, Португалија, Катар, Доминиканска Република, Чешка Република, Танзанија, Велика Британија, Руанда, Сент Луција, Сент Китц и Невис, Сент Марин, Самоа, Сенегал, Сиера Леоне, Словенија, Сомалија, Судан, Шведска, Швајцарска, Чад, Тајланд, Источни Тимор, Того, Тонга, Турска, Тувалу, Вануату и Јемен.
Државе које су биле уздржане на гласању: Алжир, Бангладеш, Барбуда, Бутан, Босна и Херцеговина, Бурунди, Камерун, Комори, Египат, Грчка, Гвинеја-Бисао, Јамајка, Јапан, Кенија, Мали, Непал, Нигерија, Перу, Пољска, Централно Афричка Република, Република Кореја, Румунија, Сент Винсент и Гренадини, Сејшели, Сингапур, Тринидад и Тобаго, Тунис, Вијетнам и Замбија.
Државе које нису присуствовале гласању: Азербејџан, Зеленорска Република, Камбоџа, Маршалска острва, Иран, Ирак, Мадагаскар, Малдиви, Мауританија, Монголија, Узбекистан, Свазиленд, Таџикистан, Туркменистан и Украјина.
Танјуг објављено: 09.11.2015.у Политици
_________________________________ 

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Хелм Хет | 11/11/2015 02:09
Ако се има у виду да су ту биле и Индија, Кина, Бразил, Руска федерација, те рецимо Индонезија као популационо највећа исламска земља од 220 милиона и највећа земља периферног ислама и др., онда се схвата да осим запада који је стојао насупрот и још неке небитне земље које тешко да се на карти могу наћи, заправо види да су иза Србије биле 3/4 светске популације.То је сасвим довљно.Џаба и Џибути и Брунеји и све остале Летоније и Естоније..
Aleksandar Pravedni | 11/11/2015 06:59
Sto se tice zabeleske Djole Djordje. 
Vasa zabeleska je 100 posto tacna ali zvucite kao netko ko je bas sada razumeo stvar.
Istoriska cinjenica je da su Krstonosni Ratovi/Pohodi (razlicitih evropskih kraljevstva) bili pohodi bogacenja zato sto sve sto su mogli ograbiti imali su pravo zadrzati. Najvece bogatstvo nalazilo se u Vizantiji. Krstonosci su uzput naisli puno bogatstva u Srbiji i Makedoniji i ograbili i razrusili zemlje vise puta.
Zamislite koliko porodica su se obogatili na ovaj nacin.
Oni su se potom "Krstonosnim putem" uputili i nekoliko puta u "bezboznjih" kraljevstva na istoku, prema slavjanskih zemalja.
Krvava i podmukla je istorija varvarske evrope.
"Ko ne zna istoriju, sudjeno mu je da iskusi tu istoriju opet."
Banana Drzava | 11/11/2015 09:07
Poljska prijatno iznenadjenje , Grcka i Rumunija veliko razocarenje !

Sredoje Serdar | 09/11/2015 18:29
Očigledna polarizacija po sistemu "ko je jači" i uz dobre dolarske napojnice za one koji su glasale ZA!Svim zemljama koje su glasale tako,želim da se jednom nađu u ovakvoj situaciji,da o njihovoj kulturnoj i istorijskoj baštini i brizi za njih,odlučuje drugi.
Мирослав П. | 09/11/2015 18:47
''Било и поновило се!''
Хрватска, Црна Гора, Македонија, Словенија су четири ''буктиње'' Ђиласа мајстора и Дрљевића црнокошуљаша. Када им прикључим и Бугарску и Албанијку готово да имамо репризу ''Народноослободилачких'' формација које ''ослобађају'' ''наше просторе'' од Срба.
djole djordje1@gmail.com | 10/11/2015 23:05
Ovo je treci KRSTASKI RAT.Verujem da 99/ ljudi u srbiji ne zna,da se krstasi/R.Lavlje srce/ Malteski vitezovi i druga gamad nisu borili protiv polumeseca nego protiv Vizantije.Pobili su ih opljackali gore nego svi avari i vandali.Naravno do Vizant.morali su pregaziti i Srbiju. Mi smo za njih sada Vizantija.Samo kako poverovati, da je njima bliza pristina od beograda.Da li je bondstil vredan svega ovoga...
Владимир Петковић | 11/11/2015 01:32
Хајде да се више не лажемо. Србија _ништа_ не би могла да учини без помоћи Русије, ово није никаква победа Србије већ Русије! Цео БРИКС је гласао против пријема а погледајте у Јужној Америци коме све Русија продаје оружје. Друго, у Ј. Америци има велике одбојности према америма што и није чудно ако сезна шта су све амери радили у Ј. Америци 50. 60 и 70.-тих година прошлог века. Сетите се само Чилеа и Аљендеа! Сви "пријатељи" Србије, тачније, нашег премијера су гласали ЗА пријем и о каквој победи Србије се овде ради?

Документарни филмови Сазвежђа З