Да ли, опет, Октобар, мења свет?

Октобар опет мења свет

Рат у Сирији показаће на шта је све спремна Америка, а на шта Русија кад је у питању њихов међусобни однос. Владимир Путин бацио је Американцима рукавицу у лице

Бомба са руског бомбардера Су-24 креће ка циљу (Фото АП)

 Може ли на небу Сирије доћи до сукоба између руских и америчких борбених авиона? Вести из Пентагона о томе да ће САД војно подржати снаге тзв. умерене сиријске опозиције, не само новом обуком и слањем модерног наоружања, већ и америчком борбеном авијацијом, потврђују како нервозу Вашингтона тако и тренд све лошијих односа Русије и САД. Јер, Русија је предухитрила Америку кад је небо Сирије у питању. Наиме, у часу кад је у Вашингтону већ скоро била донета одлука о затварању сиријског неба за сиријску авијацију, одлука о „зони забрањеног летења” за авионе Башара eл Асада, чиме би сиријска опозиција и снаге Исламске државе стекле велику предност, Москва је започела са својим ваздушним ударима у Сирији. Сада Американци не могу да уведу „зону забрањеног лета” јер би у том случају морали да се супротставе руским борбеним авионима на небу Сирије. А то је онда већ ваздушни рат. У почетку конвенционалан. Путин је предухитрио Обаму.

Но, опасност од сукоба и даље постоји. Наиме, ако снаге тзв. умерене сиријске опозиције, за које, иначе, нико у свету у не зна у чему су то „умерене”, ако располажу топовима, митраљезима и оклопним возилима, и ако се, као и Исламска држава, боре против армије Башара ел Асада, дакле ако се те снаге на терену нађу под ударима руске авијације, што је сасвим могуће јер Американци одбијају да пруже Русима податке о тим снагама, па у помоћ „умереним опозиционарима” прискочи америчка авијација, ето прилике да се сукобе Руси и Американци. Нису Руси случајно послали у Сирију и ловце Су-30, ти авиони су тамо управо да би у ваздуху штитили апарате Су-25 и Су-24. Дакле, позорница за ваздушне дуеле руских и америчких авиона већ је постављена, само да сви глумци још изађу и на сцену. Руси су већ на позорници, Американци у најави.

Седми октобар 2015. године биће запамћен у војној историји као дан кад је руска ратна морнарица први пут у ратној ситуацији лансирала крстареће ракете далеко од својих обала и тиме прекинула доминацију америчке ратне морнарице као инструмента политике „топовњача”. Амерички носачи авиона у својим империјалним походима добили су достојног противника у много мањим и јефтинијим руским бродовима, који испаљују крстареће ракете на хиљаде километара удаљене циљеве. А до сада су западни адмирали сматрали да је руска ратна морнарица, с изузетком атомских подморница, заправо обална флота за заштиту територијалних вода Русије. Руски „томахавци” из Каспијског мора, какав шок за Запад. Шта тек могу руски „томахавци” базирани на Криму, или у области Калињинграда? Заједно с ракетама копненог базирања „искандер”?

Распадом Совјетског Савеза једина област у којој је остала равнотежа снага између Москве и Вашингтона било је нуклеарно оружје. Амерички систем антиракетне одбране у Европи прети да ту равнотежу поремети, тај систем омогућио би Америци да прва гађа неколико циљева у Русији и тиме Москви остави избор или да не предузме ништа, или да започне тотални нуклеарни рат. Управо зато Русија развија стратешке конвенционалне системе, тако да не мора да улази у тотални нуклеарни рат, а може да одговори Америци. Руски бомбардери Ту-160 могу да лансирају крстареће ракете на циљеве у САД и да се не приближавају америчком ваздушном простору. Руске крстареће ракете домета и до 4.000 километара могу да лансирају и бродићи од само 600 тона депласмана, као што смо то видели на Каспијском мору. Како да се на неком океану распозна бродић од 600 тона са таквим ракетама од рибарског брода од 600 тона? Јер, линија брода и топ на прамцу није обавезан, а војни радари се могу камуфлирати.

Укратко, рат у Сирији показаће на шта је све спремна Америка, а на шта Русија кад је у питању њихов међусобни однос. Владимир Путин бацио је Американцима рукавицу у лице. Не мислим да би могло да дође до неког великог рата између Русије и Америке, али је сасвим могуће да дође до „спортских” судара. И посредно и непосредно.

Мирослав Лазански , објављено: 12.10.2015. у Политици

 ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Mali povod velika steta | 12/10/2015 11:02

Lazanski@yubc.net vise ne funkcionise.

Na Bliskom Istoku imamo Zapad koji ni prstom da mrdne i na drugoj strani Izrael i Saudijsku Arabiju koji u tandemu funkcionisu i uglavnom su okrenuti prema Iranu kao zajednickom neprijatelju,a Sirija je prijatelj Irana.

Rusi su pokazali na tv da se krstarece rakete mogu lansirati i sa "civilnih" platforni, kao sto su brodovi sa kontejnerima u kojima su televizori ili roba siroke potrosnje, jer se kontejneri ne razlikuju.

Jedan od glavnih ratnih brodova ruske Crnomorske flote, krstarica "Moskva" naoružana raketama, pridružila se stalnoj grupi brodova ruske mornarice na Mediteranu, saopštio je predstavnik Crnomorske flote, kapetan prve klase Vjačeslav Truhačov

Zvrko Zvrkojevic | 12/10/2015 11:26

@@@ Mislilac Iskusni | 12/10/2015 10:52

Sa ovim tekstom ste pogodili u metu. Medjutim, ne slazem se da je ispaljivanje ruskih krstarecih raketa bilo neopazeno. To ispaljivanje, pa makar i nocu, ostavlja vatreni trag..a US sateliti 24 sta dnevno nadgledaju sve Rusko na planeti. Znaci, videli su ispaljivanje, i po mom misljenju su i videli kuda rakete idu. Mozete li da nam pojasnite dali US ima sredstva za oibaranje tih najnovijih Ruskih raketa? Ako US sasvim sigurno na brodovima u zalivu ima sasvim sve da obori svaki Iranski dugometrazni projektil pre nego i predje zaliv. instikt mi govori da imaju i sredstva da obore te Ruske rakete.

Mozda Miroslav ima bolje informacije, ali na osnovu onoga sot ja znam US nije testirala "skidanje" raketa koje lete na visini od 50 m... I koje nisu prokrivene Radarima. Bit ce vrlo interesannto videti da li imaju resenje. Mislim da je Putin sasvim 100 % siguran u sebe . Nije on tip koji rizikuje.

milan savic | 12/10/2015 11:43

Mislim da nije Putin bacio rukavicu Amerikancima u lice, mozda ju je samo vratio. Ta rukavica je njemu (Rusima) odavno i vise puta bacana u lice sa one strane.