Translate

Претражи овај блог

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Покајање

петак, 26. фебруар 2010.

Публиковање непознатих разговора М. Лукића...

Станко Лукић (1892 -1955), као болничар војник у Ћеле-Кули код Ниша, 1916. година (деда по оцу Лукића)


Едиције Заветина су покушај да се нађе Централни кључ за наше морално биће које нас сједињује са универзалним поретком, и то је оно највише што оне могу постићи. И што човек може постићи.Током многих векова људи су ретко када били способни за то.
Заветине ће од првих бројева уступити простор људима који су целог живота тражили централни кључ свога моралног бића, људима који су спремни да кад се дочепају нечега што је добро, прихвате то са свом снагом и никада више то не губе. Заветине не јуре и не мољакају своје евентуалне сараднике.
Активна је свуда и куља као бистра вода из планинског извора - јачина духовних снага у свемиру. "Невидљива оку и неопипљива за чула, садржана је у свим стварима, и ништа не може избећи њено дејствовање".
Заветине су намењене ауторима који имају АПСОЛУТНО ИСТИНСКО ЈА. Ствараоцима који могу на свету да остваре своју сопствену природу. Јер они који могу да остваре своју сопствену природу, "могу остварити природу других; само они који остваре природу других, могу остварити природу ствари; они који остваре природу ствари, вредни су да помажу Мајку Природу у рашћењу и одржавању живота, равни су Небу и Земљи".
Свеобухватан утицај могу остварити само такви творци или ствараоци, такав часопис.
Нема књижевне истине, истине уопште, ако аутори немају своје апсолутно истинско ја. Где има апсолутног истинског ја има и апсолутне или неуништиве истине. Истина је драгоценија од лажи јер је више од "остварења нашега бића; помоћу ње ствари изван нас имају
егзистенцију. Остварење нашег бића је морално осећање".
Као уредник, ја сам знао да ћу настојати да не урадим ништа због чега бих поцрвенео, па макар ме и само таваница посматрала. Зар је, у почетку битно, да ли ће се Заветине штампати у двадесет пет, двеста педесет или пет стотина примерака?


Наравно, добро би било да могу бити објављене у што већем броју примерака(...)




Мирослав Лукић*





___________


* Мирослав Лукић (1950 - ) ове редове је написао у једном од својих непознатих текстова, насталих у време када га је редакција једног београдског месечника позвала на разговор, који никада није објављен. Више о том разговору, недавно публикованом, на интернет адреси http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/otkrivane . Опоре су речи овог писца, годинама сатераног на маргину, у мук и необјављивање, те речи сада имају специфичну тежину. Дошло је време да Лукић данас може слободно објављивати, па и текстове, као што је горњи одломак, на светској Мрежи, на Веб сајту који подржава Google, Оданде довде http://sites.google.com/site/odandedovde/ .


Да може објављивати текстове којима је домет неограничен...













Нема коментара:

Постави коментар

Документарни филмови Сазвежђа З